U pitanju je potpno neplansko ponasanje. Krenuli smo na ekspediciju (tako smo se mi lozili) otkrivanja mediterana, kao i prosle godine, ali ovaj put sa jos manje tacnog planiranja. Znali smo da cemo sigurno ici na Kom, ostrvo na Skadarskom jezeru u posetu nasem dugogodisnjem prijatelju, monahu Hrizostomu, ali gde cemo zavrsiti posle toga, niko nije znao. Cilj je zapravo bilo napraviti sto vise fotografija, dokumentovati ova neotkrivena mesta i ove ljude, na koje turisti, hvala Bogu, nikad nece doci, jer ce ih mrzeti da pesace kilometre, a i nema bog zna sta da se vidi osim pustinje i "onih-koji-mora-da-su-prolupali".
Dakle,

Spavali smo na otvorenom, cistili mediteranske podrume od skorpija, suncali se na camcu u predahu, kupali se u hladnim izvorima Skadarskog jezera, pa u moru prekoputa Budve, pa u planinskim rekama, iznad glava su nam rasle smokve, setali smo se medju maslinama gde je trava bela kao seno, razgovarali o glavnim stvarima sa monasima i sobom, pili gusto crno vino, sedeli nocu na terasi i slusali surround od zrikavaca, ustajali pre zore i nismo znali sta ce sutra biti, a da pravo kazem, nismo ni brinuli.

                                                                                                                                        
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +